Fitness Monica



Napredna pretraga

Korpa

Vaša korpa je trenutno prazna.

You are here:

Abeceda gajenja japanske prepelice

Abeceda gajenja japanske prepelice

 

Odgajivači prepelica ornamentalnih, retkih ili egzotičnih vrsta često koriste avijarne sisteme. Oni su zasnovani na konceptu da se kokama i petlovima obezbedi strukturno obogaćena sredina koja im omogućava da sprovode svoje specifične individualne i socijalne navike i konforno ponašanje. Dnevni ritam je stimulisan prirodnom dnevnom svetlošću potpomognutom veštačkim osvetljenjem ako je to potrebno. Glavne odlike koje se ostvaruju u bilo kojem avijarnom sistemu držanja su: dnevna svetlost, sedala, hrana i voda po želji na različitim nivoima gnezda i prostirka koja se može grebati (zemlja, ukoliko je to napolju). Podni sistemi smeštaja znatno variraju u metodama izgradnje i u kapacitetu. Osnovna razlika je u tipu poda koji se koristi. Konvencionalni sistem držanja na prostirci je takav sistem gde se pod pravi od betona i pokriva prostirkom leti debljine 3-5 cm a zimi 5-8 cm. Prostirka se zamenjuje nakon svakog završenog ciklusa proizvodnje (turnusa), odnosno iseljavanja prepelica. Objekat se temeljno čisti, pere, dezinfikuje, a potom stavlja nova, čista prostirka. Sistem duboke prostirke je sličan konvencionalnom sistemu, ali umesto izbacivanja prostirke između turnusa, preko postojećeg se dodaje novi sloj čiste prostirke. Princip koji važi u ovom slučaju je da fermentacija stajnjaka proizvodi dovoljno toplote da uništi štetne mikroorganizme. Taj sistem je jeftin, ali se javljaju određeni problemi, pa često i nezgode u određenim klimatskim uslovima. Sistem podruma za sakupljanje izmeta iako nije uobičajen na farmama prepelica, sa neznatnim modifikacijama, može biti dobar za držanje prepelica sa velikom gustinom naseljenosti, pošto obezbeđuje bolju cirkulaciju vazduha i smanjuje rizik od bolesti, koje su česte zbog direktnog kontakta ptica i njihovog fecesa (npr. kokcidioza). Sistem se sastoji od podruma ispod rešetkastog ili žičanog poda. Pod je konstruisan na visini 1-3 m i načinjen od jake žičane mreže, ne šire od 50x50 mm. Kavezni sistemi gajenja prepelica široko se koriste u komercijalnim farmama u proizvodnji jaja, kako za nasad, tako i konzum i proizvodnji mesa, kao i za odgoj podmlatka. Objekti su slični po veličini onim kod podnog sistema držanja, izuzev što su ptice smeštene u kavezima.

Za smeštaj prepelica nosilja uglavnom se koriste dva tipa kaveza: kavezi za pedigriranje (individualnu kontrolu) i grupni. Kavezi za pedigriranje su dimenzija 12,7x20,32x25,4 cm, a predviđeni su za jedan par prepelica. Kolonski kavezi dimenzija 61x61x25,4 cm su namenjeni za smeštaj oko 25 prepelica, dok u kavezu 61x122x25,4 cm može da se gaji 50 prepelica. Kavezi se kombinuju u baterije koje mogu biti više ili manje automatizovane i mehanizovane. Slični sistemi baterija se koriste i za intenzivnu proizvodnju mesa pepelica, ali su oni bez nagnutog poda. Danas odgaivači prepelica prave kaveze različitih dimenzija. Za izradu koriste obično žičanu mrežu i drvene letve, međutim, nedostatak ovih kaveza je što su nestandardnih dimenzija, a krišćenje drveta otežava održavanje higijene. Druge alternative su da se adaptiraju kavezi za kuniće, kokoške ili brojlere koji se mogu složiti po visini u dva ili tri sprata.

Japanske prepelice se uspešno mogu gajiti u farmskim uslovima, ali im je neophodno obezbediti potrebne uslove smeštaja, nege, ishrane i zdravstvene zaštite. U intenzivnog gajenju dobar smeštaj je preduslov za visoku proizvodnju.

Objekat za prepelice mora se graditi tako da im obezbede potpunu zaštitu, pruži punu udobnost i svetlosni stimulans primenom veštačkog svetla kada je to potrebno. Treba ga graditi adekvatno potrebama ptica, da je lak za održavanje, a u njemu oprema da je pravilno raspoređena. U gajenju prepelica moguće je ostvariti visok stepen mehanizacije i automatizacije proizvodnih procesa. U intenzivnom gajenju važan tehničko-tehnološki uslov je gradnja objekata zatvorenog tipa, koji mogu biti sa prozorima, ili bez njih. Veličina objekata za gajenje prepelica može biti različita, što zavisi od veličine jata. Teško je precizirati koji bi to bio optimalan kapacitet gajenja. Veličina zavisi isključivo od finansijske moći proizvođača, mogućnosti plasmana i cene mesa i jaja. Prema tome, veličina objekata za smeštaj prepelica može da bude od nekoliko desetina m2 (20-50m2), pa do tipskih objekata od 500m2 korisne površine.

 

Farme za gajenje prepelica u podnom sistemu držanja je poželjno graditi po principu fazanerija, sa zatvorenim objektima ispred kojih se nalaze veliki ispusti (volijere). U zavisnosti od obima proizvodnje, postoje tri osnovna sistema smeštaja prepelica: avijarni, podni i kavezni.Prilikom smeštaja mora se voditi računa da su prepelice vrlo živahne, plašljive i poludivlje ptice. Farme za gajenje prepelica u podnom sistemu držanja je poželjno graditi po principu fazanerija, sa zatvorenim objektima ispred kojih se nalaze veliki ispusti (volijere). Ukoliko se gaje prepelice nosilje u kavezima onda se farme grade kao živinarnici za koke nosilje.

 

Životni prostor je bitan preduslov za uspeh gajenja. Na 1m2 podnog prostora može se gajiti 80-100 ptica do uzrasta od 5 nedelja. U sistemu tova prepelica na 1 m2 gaji se 70-80 ptica. Za odrasle prepelice u kaveznom sistemu držanja dovoljno je da se obezbedi 125-145 cm2 po ptici. Odrasle prepelice uspešno će se proizvoditi u podnom sostemu gajenja ako imaju 130 cm2 prostora po ptici. Ukoliko se grade i ispusti poželjno je da se obezbedi minimalno 1m2 za 5-10 ptica. U zajedničkim boksovima nisu potrebna gnezda jer prepelice nose po prostirci. To je razlog da se prepelice više gaje u kavezima. Potreban prostor za hranjenje će biti zadovoljen ako se jedna okrugla tacna promera 50 cm obezbedi za 80-100 pilića. Odrasloj prepelici treba obezbediti 1,25 do 2,5 cm prostora na hranilici. Za napajanje, ukoliko se koriste okrugle standardne pojilice od 3 litra, dovoljna je jedna za 80 pilića. Za odrasle se mora ispoštovati normativ 0,6 cm prostora na pojilici po ptici. Odrasle prepelice lako se naviknu na nipl pojilice i šolja pojilice. Jedna takva pojilica trebalo bi da se postavi za svakih 5 ptica.

Potrebna temperatura u prvoj nedelji uzrasta prepelica treba da je oko 35 °C, a kasnije se svake nedelje smanjuje za 3,5 °C, sve dok pilići potpuno ne operjaju, a to je u uzrastu od 3-4 nedelje. Optimalna temperatura za nosilje je od 20 do 22 °C, a za brojlere 22 do 23 °C. Relativna vlažnost vazduha trebalo bi da se kreće u rasponu od 60-75%. Objekti u kojima se gaje prepelice moraju se provetravati, ali se mora obratiti pažnja da se izbegnu direktna promaja i hladnoća. Sistem ventilacije mora biti takav da se obezbedi 4-6 m3 svežeg vazduha po 1 kg telesne mase na sat. Svetlosni režim je takođe bitan za uspeh gajenja i treba da se prilagodi uzrastu ptica.

U zavisnosti od obima proizvodnje, postoje tri osnovna sistema smeštaja prepelica: avijarni, podni i kavezni. Avijarni sistemi se obično koriste za odgoj i držanje egzotičnih prepelica, bilo napolju ili unutra. Podni sistemi se koriste za male i srednje farme. Komercijalne farme gde se drže ptice intenzivno, uveliko koriste samo kavezne sisteme, same ili u kombinaciji sa podnim sistemima.

Osnovni parametri gajenja japanske prepelice

Japanska prepelica zadržala je divlju boju. Slično kao poljska prepelica ima spoljni deo tela obavijen tamnobraon dok je gornji svetliji. Kod pevca je perje na grudima više riđe i bez pega, a koka ima grudi svetlobraon sa pegama, do izrazito crno pegavog. Sličnu boju imaju i mlađe ptice do dostignuća polne zrelosti. Pevci za vreme polne zrelosti (6 nedelja) dostižu težinu od 100 grama a koke 115 g. Težina jajeta kreće se oko 9 do 10 grama. Koke počinju da nose već u petoj nedelji starosti. Vrhunac nošenja (svaki dan po jedno jaje) je izmedju 12–te i 18– te nedelje. Nošenje uz intenzitet od 75 % može uz dobre odgajivačke uslove da traje godinu dana. Neki odgajivači uspevaju da odgaje prepelice koje mogu da imaju od 180 do 300 grama i koje nose jaja težine 12 do 14 grama. Domaće japanske prepelice su izgubile instinkt leženja na jajima. Zbog toga se ležu veštački u inkubatorima. Inkubacija traje 17 dana. Oplođenje je oko 80%. Da bi se postigli ovi parametri preporučuju se jaja od roditelja starijih od 12 nedelja. Roditeljske grupe se sastavljaju od 3 koke i 1 pevca. Njima je potrebno u hranu dodavati vitamine B kompleksa kako bi jaja za inkubaciju bila kvalitetnija a pilići otporniji i vitalniji. Inkubacija može da traje 17 pa i 19 dana, na temperaturi od 37,2 stepena i relativne vlažnosti vazduha od 55 do 56 %. Izlegle piliće vadimo iz inkubatora nakon 24 sata kada su se sva izlegla i osušila. Ovi pilići su najzdraviji i najjači. Pilići koji se izlegu u narednih 24 sata su slabiji. Otprilike oko 10 % pilića pati od slabih nogu ili deformacije prsta, ali ova pojava kod prepelica je tipična. Da bi se smanjio broj ovakvih deformacija preporučuje se davanje roditeljima vitamina i minerala, a pod piliće treba staviti prostirku od seckane slame ili grubog papira da bi se sprečilo klizanje nogu. Jednodnevni pilići traže temperaturu od 35 do 37 stepeni, a za vreme prve nedelje temperaturu smanjujemo na 30 do 32 stepena. Početkom treće nedelje dovoljna je temperatura od 25 do 27 stepeni. U starosti od 28 dana optimalna je temperatura od 22 do 24 stepena a ova temperatura je pogodna i za odrasle ptice. Temperatura ispod 17 stepeni se ne preporučuje jer dolazi do zaustavljanja nošenja. Uz dobru ventilaciju prepelice podnose temperaturu do 30 stepeni.Termoregulacija kod pilića je razvijena sa 10 dana starosti. Do tog doba moguć je mortalitet od 10 %. Za vreme prvih 14 dana života preporučuje se 24 satno osvetljenje. Od 14–tog dana do polne zrelosti potrebno je 12–to satno osvetljenje. A u vreme nosenja 16–to satno vreme. Za proizvodnju mesa potrebno je stalno svetlo. Pilići predviđeni za klanje mogu se klati sa 5 do 6 meseci, kada dostižu 75 do 85% težine. Gustina naseljenosti moze biti od 80 do 100 komada na 1 metar kvadratni za mlade i 70 komada na jedan metar za starije. Veća naseljenost izaziva stres i agresiju.

Već nekoliko stoleća se u japanskoj, kineskoj i ruskoj literaturi nalaze članci o lekovitosti jaja japanskih prepelica za ljudski organizam, a posebice za krv, krvotok, jetru, želudac, bubrege i mozak. Osim toga, jaja povoljno djeluju na metabolizam uopšte, jačaju kondiciju i imunitet organizma. Po hemiskom sastavu, jaja japanske prepelice sadrže, u odnosu na kokošja: 5 puta više fosfora i kalijuma, 7 puta više gvožđa i 10 puta više vitamina B kompleksa. Pored toga, u znatnoj meri sadrže vitamin A i izvestan broj aminokiselina, što ih čini neverovatnom zdravom namirnicom. Jaja japanske prepelice koriste se za lečenje: arterioskleroze, posledica srčanog infarkta, povišenog holesterola, povišenog pritiska, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, dijabetesa, tuberkuloze, bronhijalne astme, migrene, anemije, kancerogenih bolesti.

Pri lečenju navedenih bolesti potrebno je popiti kuru od 240 jaja, koja se piju sveža, razmućena, na prazan stomak i pola sata pre doručka. Konzumiraju se sama ili s dodatkom šećera ili meda (ukoliko nije reč o dijabetesu), limunovog ili kakvog drugog soka. Jaja japanskih prepelica najveći efekat pokazuju pri lečenju bronhijalne astme, čira želuca, čira na dvanaestopalacnom crevu, holesterola, dijabetesa, različitih tipova anemija, migrene, povišenog krvnog pritiska, poboljšavaju imunitet, pomažu regeneraciji organizma.

Osnovni sastojci jaja potiču krvotok, jačaju i smiruju živčani sistem (preporučuju se ljudima koji su podložni stresu), ubrzavaju rad želuca i creva, povoljno deluju na srce i krvotok, te na celokupni metabolizam. Takođe, pokazalo se da ova jaja imaju pozitivan uticaj na mušku potenciju, kao i na opstu psiho-fizicku kondiciju organizma.

Jaja se konzumiraju sirova i to cela dnevna doza odjednom, ujutru na prazan stomak, pola sata pre jela. Radi lakše konzumacije, dozvoljeno ih je ulupati mikserom, dodati malo jogurta ili soka od limuna, pomorandže, višnje ili jabuke, zasladiti šećerom, medom ili čokoladom u prahu (izuzetak su, naravno, dijabetičari).U principu, svako može da ih uzima onako kako mu najviše odgovara, sve dok ih uzima sirova i cela ( i žumance i belance). Osobe kojima je žuč osetljiva na jaja moraju biti obazrive sa terapijom. Lečenje započinju uzimanjem jednog jajeta na dan, a dnevnu dozu svode na 3 do 4 jajeta. Ukoliko im i ova smanjena doza ne bude prijala, terapija se mora prekinuti.

Dva meseca posle završetka kure, ako je potrebno, kura se može ponoviti. Čak je i preporučljivo sprovesti dve kure u prvoj godini, s tim što pauza između prve i druge ne bi trebalo da bude duža od 6 meseci.