Danas ljudi imaju hiljade videa, aplikacija, planova treninga, suplemenata i “stručnjaka” na telefonu. Ali postoji jedna stvar koju većina i dalje nema – strpljenje.
Kada sam počeo da treniram, nije bilo interneta. Nije bilo YouTube-a. Nije bilo influensera. Nije bilo ni pravog objašnjenja kako se trenira, šta treba jesti i kako mišić uopšte raste. Postojala je samo želja da budem jači.
I možda je baš zato sve izgledalo drugačije.
Ovo nije priča o instant transformaciji za 90 dana. Ovo je priča o godinama treninga, greškama, upornosti, betonskim tegovima i vremenu kada si informacije skupljao iz jednog časopisa koji uspeš da pronađeš jednom mesečno.
Početak – 1984. godina i prvi “teg” od betona
Rođen sam 1977. godine.
Sa 7–8 godina javila se neverovatna potreba za treningom. Niko me nije terao. Jednostavno sam osećao želju da budem fizički jači.
Početak je bio potpuno primitivan:
- sklekovi
- trbušnjaci
- zgibovi
- improvizovane vežbe
Nije bilo opreme.
Napravio sam svoj prvi dvoročni teg od možda oko 30 kg. Jedna šipka i betonske kutije za cveće koje sam zalio betonom.
To je bio moj prvi “gym”.
Taj teg nisam mogao normalno ni da podignem skoro godinu dana. Radio sam nešto što danas znam da je mrtvo dizanje – ali tada nisam ni znao kako se ta vežba zove.
Posle skoro dve godine uspeo sam prvi put da ga izbacim iznad glave. Danas znam da su to bili izbačaj i trzaj. Tada nisam znao ništa osim jednog:
Ako svaki dan pokušavaš – telo se menja.
Nije bilo znanja – samo pokušaji i iskustvo
Danas ljudi za 30 sekundi pronađu:
- kako se radi bench
- kako se aktivira određeni mišić
- koliko proteina treba
- kako izgleda split trening
- kako radi kreatin
Tada nije bilo ničega.
Informacije su se skupljale iz retkih časopisa, od starijih vežbača i kroz lične pokušaje.
Nisi znao:
- koliko serija treba
- koliko odmora
- kako funkcioniše oporavak
- šta znači progresivno opterećenje
- šta je pretreniranost
Ali jedna stvar je bila dobra:
Ljudi su mnogo više slušali svoje telo.
Bez interneta i “fitness gurua”, trening je bio čist rad.
Ishrana bez teorije – a telo ipak napreduje
Sećam se da sam jeo kvalitetno, ali nisam znao ništa o makronutrijentima.
Nisam računao:
- kalorije
- proteine
- ugljene hidrate
- procente masti
Ali telo je intuitivno tražilo:
- meso
- mleko
- jaja
- domaću hranu
Danas mnogi imaju perfektan plan ishrane na papiru, a nemaju doslednost.
Tada nisi imao znanje – ali si imao kontinuitet.
FLEX magazin i prvi odlazak u teretanu
Oko 1990. godine kupio sam prvi FLEX časopis koji se pojavio kod nas. Na naslovnoj strani bio je Arnold Schwarzenegger.
To nije bio samo časopis.
To je bio potpuno novi svet.
Tada sam imao oko 13–14 godina i prvi put otišao u teretanu.
Bio sam mršav, ali ekstremno definisan:
- oko 60–65 kg
- bez velike mase
- ali “isečen”, kako se tada govorilo
Većina snage i forme bila je napravljena:
- sklekovima
- zgibovima
- improvizovanim tegovima
- ogromnim volumenom treninga
Greška koju danas jasno vidim – previše treninga
Kroz srednju školu trenirao sam ozbiljno, ali uz prekide zbog obaveza.
Ipak, kod kuće sam često trenirao svakodnevno.
Nekada i preko 2 sata dnevno.
Danas, sa iskustvom koje imam, jasno vidim da je to bilo previše.
Nisam znao za:
- oporavak CNS-a
- važnost sna
- balans volumena
- zamor organizma
Ali tada je važilo samo jedno pravilo:
“Ako više treniraš – bićeš bolji.”
Ipak, telo ima granicu.
To danas mnogi ignorišu.
Napredak ne dolazi samo od treninga. Napredak dolazi od oporavka posle treninga.
Povezana tema:
Koliko je odmor važan kao i trening
Kraj srednje škole – 75 kg i telo “u sajlama”
Srednju školu završavam sa oko 75 kg.
Telo potpuno definisano.
Bez suplemenata.
Bez steroida.
Bez whey proteina.
Bez pre-workout proizvoda.
Samo:
- trening
- hrana
- upornost
- godine rada
I to je deo koji danas mnogi potcenjuju.
Ljudi žele rezultat za 3 meseca.
Ali pravo telo se gradi godinama.
Fakultet i ozbiljan napredak snage
Na fakultetu počinje ozbiljniji trening.
Svakodnevna teretana.
Mnogo više znanja.
Mnogo više fokusa.
Već na drugoj godini studija bench press dolazi do 155 kg.
I onda – zid.
Punih dve godine bench nije mogao ni kilogram gore.
155 kg i kraj.
Danas znam zašto:
- prirodan limit bez dodatne suplementacije
- stagnacija CNS-a
- isti stil treninga
- ogroman volumen rada
Ali tada nisam znao ništa od toga.
Samo sam trenirao još jače.
Kreatin 1996. – luksuz koji skoro niko nije mogao da priušti
Kada se kreatin prvi put pojavio u Srbiji oko 1996. godine, cena je bila oko 180 nemačkih maraka.
Ja sam za ceo mesec studija trošio oko 120 maraka.
Kupiti kreatin bilo je skoro nezamislivo.
Danas ljudi ne razumeju koliko su suplementi tada bili nedostupni.
Nije bilo:
- online prodavnica
- akcija
- domaćih brendova
- influensera koji reklamiraju proizvode
Sve je bilo retko i preskupo.
Bombardovanje 1999. – trening između sirena i aviona
Tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine vratio sam se kući.
Nastavio sam trening na svojim spravama.
Nije bilo mnogo izbora.
Gledaš avione kako nadleću i treniraš.
To je realnost tog vremena.
Ali upravo tada desio se ogroman skok.
Za oko 3 meseca telesna masa otišla je sa 90 na 100 kg.
Bez moderne suplementacije.
Bez interneta.
Bez “tajnih programa”.
Samo:
- trening
- jaka hrana
- disciplina
- kontinuitet
Prva kutija kreatina i skok sa 155 na 180 kg bench press
Tek oko dve godine kasnije cena kreatina pada na oko 60 maraka i uspevam da kupim prvu kutiju od 500 g.
I tada prvi put vidim koliko suplement može pomoći kada su:
- trening
- ishrana
- baza
- godine rada
već ozbiljno izgrađeni.
Za manje od 6 meseci:
bench skače sa 155 kg na 180 kg.
To je bio ogroman pomak.
Ali važno je razumeti jednu stvar:
Kreatin nije napravio rezultat iz ničega.
On je samo pojačao ono što je građeno godinama.
Danas mnogi očekuju da suplement nadoknadi:
- loš trening
- lošu ishranu
- nedisciplinu
- nestrpljenje
To ne funkcioniše tako.
Povezana tema:
Kreatin šta kaže nauka – snaga, mišići i bezbednost
2003. godina – prvo takmičenje i drugo mesto Srbije
Godine 2003. izlazim na prvo takmičenje u powerliftingu.
Kategorija do 100 kg.
Rezultat:
drugo mesto na prvenstvu Srbije.
I tu zapravo počinje ozbiljniji takmičarski put.
Ali ono što ljudi danas često ne vide jeste koliko godina stoji iza jednog rezultata.
Pre medalje:
- godine neuspeha
- stagnacije
- treninga bez znanja
- improvizacije
- odricanja
Danas društvene mreže prikazuju samo završni rezultat.
Retko ko prikazuje 15–20 godina rada iza toga.
Zašto ova priča danas ima veću vrednost nego ikad
Današnja fitness scena ima mnogo više informacija.
Ali paradoksalno:
ljudi su često zbunjeniji nego ikad.
Previše saveta.
Previše programa.
Previše “tajnih metoda”.
A osnova je i dalje ista kao 1984. godine:
- kontinuitet
- kvalitetna hrana
- progresivno opterećenje
- san
- oporavak
- strpljenje
Telo i dalje funkcioniše po istim pravilima.
Samo što danas mnogi pokušavaju da preskoče proces.
Takmičenja, trening sistemi i iskustvo kroz decenije
Ovo je samo početak priče.
Ako bude interesovanja kroz čitanje članka, nastaviću i sledeći deo:
- kako su izgledala prva ozbiljna takmičenja
- kako su tada trenirali powerlifteri i bodibilderi
- šta je stvarno radilo
- koje sam najveće greške pravio
- kako danas gledam na trening posle više decenija iskustva
- šta bih uradio drugačije da danas počinjem od nule
- kako sam od 180 kg došao do prvih 200 kg bench pressa
- koliko dugo sam bio “zakucan” na 200 kg
- kako je izgledao moj prvi trening sa 220 kg na benchu
- zašto je tih 220 kg na treningu značilo realnih 210 kg na takmičenju
- kako 2012. nisam oborio državni rekord sa 216 kg zbog zaključavanja u laktovima
- kako su izgledale pripreme za powerlifting i bodybuilding bez današnje tehnologije i interneta
- šta sam naučio kroz više od 60 takmičenja i decenije treninga
Na treningu sam radio i bench press od 210, 215,….150kgx12 kg.
Ovo nije internet priča niti “motivacioni video”.
Ovo su godine treninga, discipline i iskustva iza jednog rezultata.
Dejan Tasic – bench press i powerlifting trening
Bench press 210 kg – trening snage
Powerlifting trening – godine rada
Bench press – stvarni trening i iskustvo
Najčešća pitanja o treningu bez interneta i suplemenata
Da li je moguće napraviti ozbiljno telo bez suplemenata?
Da. Suplementi mogu pomoći, ali bez treninga, ishrane i kontinuiteta ne znače mnogo. Osnova rezultata je uvek dugoročan rad.
Koliko je važan kontinuitet u treningu?
Kontinuitet je verovatno najvažniji faktor. Godine doslednog rada daju veći efekat nego kratki periodi ekstremnog treninga.
Da li previše treninga može usporiti napredak?
Može. Bez dovoljno oporavka telo stagnira, performanse padaju i povećava se rizik od povreda.
Da li kreatin zaista povećava snagu?
Kod velikog broja ljudi da. Posebno kada već postoji dobra baza treninga i ishrane.
Koliko vremena realno treba za ozbiljnu transformaciju?
Mnogo više nego što društvene mreže prikazuju. Ozbiljna fizička transformacija najčešće se gradi godinama.
International Powerlifting Federation
https://www.powerlifting.sport/
National Strength and Conditioning Association
https://www.nsca.com/
