Svinjska mast ili biljna ulja – šta nauka stvarno kaže

Svinjska mast je godinama bila proglašena za neprijatelja srca. Biljna ulja su, s druge strane, predstavljana kao moderno i zdravije rešenje. Međutim, kada se pogleda cela naučna priča, vidi se da istina nije tako jednostavna.

Nije dovoljno pitati: da li je svinjska mast bolja od suncokretovog ulja?

Mnogo važnije pitanje je: koja mast, u kojoj količini, na kojoj temperaturi, u kakvoj ishrani i kod kakve osobe?

Upravo tu nastaje razlika između popularnog internet rata i ozbiljne nauke.

Ako neko jede domaći obrok pripremljen na malo svinjske masti, uz meso, jaja, povrće i fizičku aktivnost, to nije isto kao osoba koja svaki dan jede prženu hranu, industrijska peciva, grickalice i slatkiše. Isto tako, kašika maslinovog ulja u salati nije isto što i suncokretovo ulje koje se više puta zagreva u fritezi.

Zato ova tema ne ide u pravcu “svinjska mast je lek” ili “biljna ulja su otrov”.

Cilj je da razdvojimo mitove, stare studije, moderne smernice i praktičnu kuhinju.

Nije problem samo mast – problem je ceo sistem ishrane

Najveća greška u raspravi o mastima je gledanje jedne namirnice van konteksta.

Ljudi često pitaju: “Šta je zdravije – svinjska mast ili biljno ulje?” Međutim, telo ne vidi samo jednu kašiku masti. Telo vidi kompletan dan, kompletnu nedelju i kompletan stil života.

Važno je:

• koliko ukupno kalorija unosite
• koliko imate proteina u ishrani
• koliko jedete povrća i vlakana
• da li ste fizički aktivni
• da li imate višak kilograma
• kakav vam je LDL holesterol
• da li imate insulin rezistenciju
• da li se ulje pregreva ili koristi više puta

Zato ista mast može imati različit efekat kod različitih ljudi.

Kod aktivne osobe, sa dobrom telesnom masom i urednim analizama, mala količina svinjske masti u tradicionalnoj ishrani ne mora biti problem. Kod osobe sa visokim LDL holesterolom, gojaznošću, visokim pritiskom i malo kretanja, ista navika može biti dodatni rizik.

Mast nije izolovana presuda. Mast je deo ukupnog obrasca ishrane.

Ljudi često traže jednog krivca jer je to psihološki lakše

Mnogi ljudi žele jednostavan odgovor.

“Reci mi samo šta je loše.”
“Reci mi šta da izbacim.”
“Reci mi koja mast ubija.”

Međutim, telo ne funkcioniše tako jednostavno.

Mnogo je lakše okriviti jednu namirnicu nego prihvatiti da problem često nastaje iz godina loših navika:

• premalo kretanja
• višak kalorija
• mnogo industrijske hrane
• hroničan stres
• loš san
• premalo proteina i vlakana

Upravo zato ljudi često prelaze iz jednog ekstrema u drugi.

Prvo godinama izbegavaju svinjsku mast.
Zatim odjednom počnu da veruju da je mast “superhrana” i da su sva biljna ulja otrov.

Istina je mnogo manje ekstremna — i mnogo korisnija za zdravlje.

Telo ne reaguje na jednu namirnicu. Telo reaguje na obrazac koji se ponavlja godinama.

Kako je svinjska mast postala glavni krivac za srce

Tokom 1950-ih i 1960-ih razvila se takozvana lipidna hipoteza. Osnovna ideja je bila jednostavna: zasićene masti podižu holesterol, visok holesterol povećava rizik od ateroskleroze, a ateroskleroza povećava rizik od srčanog i moždanog udara.

Zbog toga su svinjska mast, puter, loj, masno meso i punomasni mlečni proizvodi postali namirnice koje treba ograničiti.

Međutim, problem je nastao kada je javna poruka postala previše pojednostavljena.

Umesto da se kaže: “Važno je smanjiti loš obrazac ishrane i birati kvalitetnije masti”, poruka je često zvučala ovako: “Životinjske masti su loše, biljna ulja su dobra.”

Danas znamo da to nije dovoljno precizno.

Holesterol jeste važan faktor. LDL holesterol jeste povezan sa aterosklerozom. Ipak, zdravlje srca ne zavisi samo od jedne brojke. Važni su i trigliceridi, HDL, krvni pritisak, obim struka, šećer u krvi, upala, san, stres, pušenje i fizička aktivnost.

Zato ozbiljna analiza mora da ide dublje.

Minnesota Coronary Experiment – studija koja je uzdrmala staru priču

Jedno od najpoznatijih istraživanja na ovu temu je Minnesota Coronary Experiment, sprovedeno od 1968. do 1973. godine. U ovom istraživanju zasićene masti iz životinjskih izvora i tadašnjih margarina zamenjene su kukuruznim uljem bogatim linolnom kiselinom, odnosno omega-6 masnim kiselinama.

Očekivanje je bilo jasno: ako holesterol padne, trebalo bi da padne i smrtnost od srčanih bolesti.

Holesterol jeste pao. Međutim, kasnija analiza objavljena u BMJ 2016. godine pokazala je da pad holesterola nije doneo očekivano smanjenje smrtnosti. Kod dela ispitanika veći pad holesterola čak nije značio bolji ishod.

Ovo je veoma važno.

Minnesota studija ne dokazuje da je svinjska mast idealna. Takođe ne dokazuje da su sva biljna ulja štetna. Ali pokazuje da samo spuštanje holesterola nije automatski isto što i bolji zdravstveni ishod.

To je velika lekcija.

Ako se jedna brojka popravi, a čovek i dalje ima lošu ishranu, upalu, oksidativni stres, previše kalorija i malo kretanja, rezultat ne mora biti bolji.

Sydney Diet Heart Study – kada zamena zasićenih masti nije donela zaštitu

Još jedno važno istraživanje je Sydney Diet Heart Study. U njemu su muškarci koji su već imali koronarnu bolest srca zamenili deo zasićenih masti sa uljima bogatim omega-6 linolnom kiselinom, posebno iz safflower ulja i margarina.

Kasnija analiza objavljena u BMJ 2013. godine pokazala je da je grupa sa većim unosom linolne kiseline imala veći rizik od smrti od svih uzroka, kardiovaskularnih bolesti i koronarne bolesti srca.

Ovo je jedan od razloga zašto ljudi danas često pominju stara istraživanja i kažu: “Vidite, biljna ulja nisu tako dobra kako su nas učili.”

Međutim, treba biti precizan.

Studija ne znači da je svako biljno ulje opasno. Takođe ne znači da je svinjska mast automatski bolja za svakoga.

Ona pokazuje nešto konkretnije:

nije svaka zamena zasićenih masti automatski zdrava ako se zamena radi pogrešnim tipom masti, u pogrešnom kontekstu i kod ljudi koji već imaju visok srčani rizik.

Šta stara istraživanja jesu dokazala, a šta nisu

Stara istraživanja su važna zato što su otvorila pitanje koje se danas često zaboravlja: nije dovoljno gledati samo holesterol.

Međutim, ona imaju i ograničenja.

Neka su rađena na specifičnim grupama ljudi. Neka su koristila margarine i ulja koja nisu ista kao današnji proizvodi. Neka su uključivala osobe koje su već imale srčane bolesti. Takođe, tada se manje znalo o trans mastima, oksidaciji ulja, razlikama između LDL čestica i ulozi celokupnog načina života.

Zato nije dobro izvući ekstreman zaključak.

Pogrešno je reći:

“Stare studije su dokazale da je svinjska mast najbolja.”

Isto tako je pogrešno reći:

“Sva biljna ulja su zdrava samo zato što spuštaju holesterol.”

Ispravniji zaključak je:

kvalitet masti, način pripreme hrane i kompletan obrazac ishrane važniji su od jedne stare poruke da je sve životinjsko loše, a sve biljno dobro.

Šta kažu novije meta-analize – zašto ne treba ići u drugi ekstrem

Novija nauka ne ruši potpuno ideju da zasićene masti treba držati pod kontrolom.

Cochrane pregled iz 2020. godine analizirao je randomizovane studije i zaključio da smanjenje unosa zasićenih masti može smanjiti rizik od kardiovaskularnih događaja, ali nije imalo jasan efekat na ukupnu smrtnost. Najveća korist se vidi kada se zasićene masti zamene nezasićenim mastima, a ne šećerom i rafinisanim ugljenim hidratima.

Ovo je ključna rečenica za čitaoca.

Ako neko izbaci svinjsku mast, ali poveća beli hleb, slatkiše, keks i grickalice, nije popravio ishranu. Samo je promenio problem.

Zato je moderna poruka preciznija:

• manje trans masti
• manje ultraprerađene hrane
• manje stalnog prženja
• više povrća, vlakana i proteina
• više kvalitetnih nezasićenih masti
• kontrola ukupnih kalorija

Drugim rečima, nije poenta samo u tome da li je mast životinjska ili biljna. Poenta je šta ta mast menja u ishrani.

Zašto isto ulje nije dobro koristiti više puta

Kada se ulje zagreva više puta, posebno tokom dubokog prženja, dolazi do dodatnog raspadanja masnih kiselina.

Tada se povećava količina oksidacionih produkata i aldehida.

Problem je što ljudi često ne vide posledicu odmah.

Nema trenutnog bola.
Nema trenutnog simptoma.

Ali upravo takve navike godinama povećavaju metabolički stres organizma.

Zbog toga nije isto:

• kratko pečenje hrane
• povremeno prženje
• svakodnevno duboko prženje
• korišćenje istog ulja više puta

U praksi, mnogo je veći problem svakodnevni fast food i industrijsko prženje nego mala količina kvalitetne masti u domaćem obroku.

Najveći problem modernog načina ishrane često nije jedna mast — nego stalno pregrevana i industrijski obrađena hrana.

Zvanične smernice i dalje ne preporučuju preterivanje sa zasićenim mastima

American Heart Association i dalje preporučuje ograničavanje zasićenih masti, naročito kod osoba sa povišenim kardiovaskularnim rizikom. Njihova preporuka je da se zasićene masti zamene nezasićenim mastima, posebno kada je cilj smanjenje LDL holesterola i rizika od srčanih bolesti.

WHO je 2023. objavio smernice za unos zasićenih i trans masti, sa ciljem smanjenja rizika od nezaraznih bolesti, naročito kardiovaskularnih bolesti.

Zato ozbiljan zaključak nije: “Svinjska mast je bezopasna, jedite koliko hoćete.”

Ozbiljan zaključak je:

svinjska mast može imati mesto u ishrani, ali ne treba da bude glavna mast svakog dana kod ljudi sa visokim srčanim rizikom.

Svinjska mast – šta joj realno ide u prilog

Svinjska mast ima nekoliko prednosti koje se često prećutkuju.

Prvo, to je termički stabilnija mast od mnogih ulja bogatih polinezasićenim masnim kiselinama. To znači da pri višim temperaturama može biti otpornija na oksidaciju od klasičnog suncokretovog ulja.

Drugo, svinjska mast nije isto što i industrijski trans-margarin. Prirodna svinjska mast ne treba da se stavlja u isti koš sa delimično hidrogenizovanim industrijskim mastima.

Treće, svinjska mast nema samo zasićene masti. Ona sadrži i značajan deo mononezasićenih masti, u zavisnosti od ishrane životinje i načina dobijanja masti.

U praksi, to znači da mala količina svinjske masti u domaćem jelu nije isto što i svakodnevno prejedanje industrijskom prženom hranom.

Najveća prednost svinjske masti je termička stabilnost i jednostavan sastav. Najveća opasnost je preterivanje.

Svinjska mast – gde nastaje problem

Problem nastaje kada svinjska mast postane deo lošeg obrasca.

Na primer, neko kaže: “Naši stari su jeli mast i bili su zdravi.”

Ali naši stari često nisu sedeli deset sati dnevno, nisu jeli grickalice, nisu pili zaslađene napitke svaki dan i nisu imali isti kalorijski višak kao moderan čovek.

Danas osoba može da jede mast, beli hleb, prerađeno meso, slatkiše, malo povrća i skoro ništa da se ne kreće. U tom slučaju nije problem samo mast, već kompletan metabolički teret.

Zasićene masti mogu kod nekih ljudi povećati LDL holesterol. To je naročito važno kod osoba koje već imaju:

• povišen LDL holesterol
• porodičnu istoriju srčanih bolesti
• visok krvni pritisak
• insulin rezistenciju
• gojaznost
• dijabetes
• nizak nivo fizičke aktivnosti

Zato se svinjska mast ne mora demonizovati, ali se ne sme ni romantizovati.

Suncokretovo ulje – zašto nije otrov, ali nije idealno za sve

Suncokretovo ulje je jedno od najčešćih ulja kod nas. Dostupno je, jeftino i ima neutralan ukus.

U hladnoj upotrebi ili za kratko kuvanje, mala količina suncokretovog ulja nije automatski problem.

Međutim, klasično suncokretovo ulje je bogato omega-6 masnim kiselinama. Omega-6 masti nisu loše same po sebi. One su esencijalne, što znači da ih telo mora uneti hranom.

Problem nastaje kada ih ima previše u odnosu na omega-3 masti.

U modernoj ishrani često imamo mnogo suncokretovog, sojinog i kukuruznog ulja, a malo ribe, orašastih plodova, semenki i kvalitetnih izvora omega-3. Tada se ravnoteža pomera u nepovoljnom pravcu.

Još veći problem nastaje kod prženja.

Istraživanja zagrevanja ulja pokazuju da duboko prženje stvara više aldehida nego blaže metode pripreme, a ulja bogata polinezasićenim mastima mogu biti osetljivija na oksidaciju pri visokim temperaturama.

Zato nije isto:

• malo ulja u salati
• kratko dinstanje
• prženje u tiganju
• duboko prženje
• isto ulje korišćeno više puta

Suncokretovo ulje ne mora biti problem u maloj količini, ali nije idealno za često prženje i ponovljeno zagrevanje.

Maslinovo ulje – zašto ima najjaču reputaciju u nauci

Maslinovo ulje, posebno ekstra devičansko, ima najbolju reputaciju jer se uklapa u mediteranski način ishrane.

PREDIMED studija pokazala je da mediteranska ishrana obogaćena ekstra devičanskim maslinovim uljem ili orašastim plodovima smanjuje učestalost velikih kardiovaskularnih događaja kod osoba sa visokim rizikom.

Međutim, treba biti pošten.

Nije samo maslinovo ulje napravilo razliku. Ceo obrazac ishrane je bio bolji:

• više povrća
• više mahunarki
• više ribe
• više orašastih plodova
• više celovitih namirnica
• manje ultraprerađene hrane

Zato je maslinovo ulje odličan osnovni izbor, ali ne radi samo.

Ako neko prelije maslinovo ulje preko loše ishrane pune peciva, slatkiša i prejedanja, efekat neće biti isti.

Kukuruzno i sojino ulje – najveći problem je višak omega-6 u modernoj ishrani

Kukuruzno i sojino ulje su bogati izvori omega-6 masnih kiselina.

Opet, omega-6 nije otrov. Problem je prevelika količina u odnosu na celokupnu ishranu.

U praksi, kukuruzno i sojino ulje se često nalaze u industrijskoj hrani:

• grickalice
• industrijski sosovi
• peciva
• gotova jela
• prženi proizvodi
• fast food

Zato osoba često ne unosi ova ulja samo kao kašiku u kuhinji. Unosi ih kroz veliki broj proizvoda tokom dana.

Tu nastaje “domino efekat”.

Više industrijske hrane znači više kalorija. Više kalorija znači veći rizik od viška kilograma. Višak kilograma pogoršava insulin rezistenciju. Insulin rezistencija pogoršava trigliceride, apetit i energiju. Na kraju osoba misli da je problem samo u jednoj masti, a zapravo je problem ceo lanac.

Repicino ulje – potcenjena sredina između suncokretovog i maslinovog

Repicino ulje, odnosno canola, ima povoljniji profil masnih kiselina od klasičnog suncokretovog ulja. Ima više mononezasićenih masti i nešto bolji odnos omega-3 i omega-6.

Zbog toga može biti razumna opcija za kuvanje, posebno ako se ne koristi za višestruko prženje.

Ipak, u praksi bih za većinu ljudi i dalje dao prednost maslinovom ulju kao glavnom izboru. Razlog je jednostavan: ima jači dokazni okvir u mediteranskoj ishrani, bolji imidž kod čitalaca i jasniju praktičnu poruku.

Repicino ulje nije loše, ali za tekst i za publiku mnogo je lakše objasniti ovo:

maslinovo ulje za svakodnevnu upotrebu, svinjska mast povremeno, suncokretovo ulje oprezno kod prženja.

Puter i ghee – ukusni, stabilni, ali ne bez granice

Puter ima tradicionalno mesto u ishrani. Ghee je pročišćeni puter, bez većeg dela vode i mlečnih čvrstih materija, pa je stabilniji za zagrevanje.

Međutim, oba imaju dosta zasićenih masti.

To ne znači da su zabranjeni. Mala količina putera u obroku nije isto što i svakodnevna ishrana puna zasićenih masti.

Ipak, kod ljudi sa povišenim LDL holesterolom, puter i ghee ne treba da budu glavna mast.

Najbolja upotreba je ukus, ne osnova ishrane.

Kokosovo ulje – prirodno ne znači automatski najbolje

Kokosovo ulje je postalo popularno jer zvuči prirodno i “zdravo”. Međutim, ono ima veoma visok udeo zasićenih masti.

Zbog toga nije najbolji svakodnevni izbor za osobe sa povišenim LDL holesterolom.

Mala količina povremeno nije problem za većinu zdravih ljudi. Ali priča da je kokosovo ulje “supermast za srce” nije dobro podržana kada se gleda ukupni profil masti.

Prirodno ne znači automatski idealno.

Palmino ulje – problem je paket u kome dolazi

Palmino ulje se često nalazi u industrijskoj hrani.

Najveći problem nije samo u palminom ulju. Problem je što ono obično dolazi u paketu sa šećerom, belim brašnom, aditivima i velikom kalorijskom gustinom.

Nalazi se u:

• keksu
• kremovima
• napolitankama
• industrijskim kolačima
• grickalicama
• jeftinim pecivima

Zato nije pošteno porediti palmino ulje iz industrijskog keksa sa kašikom maslinovog ulja u salati ili malom količinom svinjske masti u domaćem jelu.

Kontekst menja sve.

Trans masti – ovde nema mnogo rasprave

Ako postoji vrsta masti oko koje nauka ima najjasniji stav, to su industrijske trans masti.

One su povezane sa većim kardiovaskularnim rizikom, pogoršavaju lipidni profil i zbog toga su u mnogim zemljama strogo ograničene. FDA je još 2015. zaključila da delimično hidrogenizovana ulja nisu “generally recognized as safe”, a završne administrativne mere oko njihove upotrebe u hrani dodatno su kompletirane 2023. godine.

Ovo je važan deo priče.

Stari industrijski margarini iz 1970-ih i 1980-ih nisu isto što i današnji proizvodi. Takođe nisu isto što i prirodna svinjska mast.

Zato mnoge stare rasprave o mastima postaju konfuzne. Ljudi porede svinjsku mast sa margarinima koji su tada često imali više trans masti, a zatim izvlače zaključak da su sva biljna ulja loša.

To nije precizno.

Tabela – šta je prednost, a šta mana svake masti

Tabela – najčešće greške u upotrebi masti

Realno iskustvo iz rada sa ljudima – ljudi ne greše samo u izboru masti

U praksi, kod ljudi koji treniraju ili pokušavaju da smršaju, retko je problem samo jedna mast.

Mnogo češće vidim sledeći obrazac: osoba izbaci svinjsku mast, kupi “zdravije” ulje, ali nastavi sa previše kalorija, malo proteina, malo vlakana i dosta grickalica. Zatim očekuje da će sama zamena ulja promeniti rezultat.

Neće.

Ako neko ne kontroliše ukupnu količinu hrane, preskače proteine, jede kasno iz nervoze i sedi ceo dan, razlika između jedne kašike masti i jedne kašike ulja neće rešiti glavni problem.

Zato je bolji pristup:

• prvo urediti količinu hrane
• zatim povećati proteine
• ubaciti povrće i vlakna
• smanjiti industrijsku hranu
• birati bolju mast prema načinu pripreme
• dodati trening snage i hodanje

Tek kada je sistem dobar, izbor masti postaje finije podešavanje.

Šta bih izabrao za prosečnu porodicu u Srbiji

Za prosečnu kuhinju, najrazumniji pristup je jednostavan.

Maslinovo ulje neka bude glavna mast za salate, povrće, blaže kuvanje i većinu svakodnevnih obroka.

Svinjska mast može ostati za povremena tradicionalna jela, posebno kada se koristi mala količina i kada obrok nije pretrpan belim hlebom, prerađenim mesom i kalorijama.

Suncokretovo ulje ne mora da se izbaci, ali ga ne bih koristio za često duboko prženje. Još manje bih koristio isto ulje više puta.

Puter i ghee mogu biti dodatak za ukus, ne osnova ishrane.

Industrijske trans masti, stari tip hidrogenizovanih masti i ultraprerađenu hranu treba najviše ograničiti.

To je mnogo realnija poruka od internet ekstremizma.

Problem nije domaća kuhinja – problem je što je zamenjena industrijskom hranom

Kod nas ljudi često vode rat između “masti” i “ulja”, a zaboravljaju mnogo veći problem.

Pre 40–50 godina većina ljudi jeste koristila više životinjskih masti, ali je:

• mnogo više hodala
• mnogo manje sedela
• jela manje industrijske hrane
• unosila manje šećera
• ređe jela fast food
• trošila više energije fizičkim radom

Danas mnogi imaju potpuno drugačiji stil života.

Zato nije pošteno porediti:
“Naši stari su jeli mast i bili zdravi.”

Naši stari nisu živeli isti život kao moderan čovek.

Upravo zato danas najveći problem često nisu male količine svinjske masti u domaćem ručku — nego kombinacija:

• industrijske hrane
• stalnog sedenja
• viška kalorija
• stresa
• manjka sna
• manjka kretanja

Mnogo je opasnije kada telo godinama nema balans nego kada povremeno koristi tradicionalnu mast u domaćoj kuhinji.

Šta je najvažniji zaključak iz svih istraživanja

Stara istraživanja, kao Minnesota Coronary Experiment i Sydney Diet Heart Study, pokazuju da priča “biljno ulje automatski štiti srce” nije dovoljno precizna.

Novije meta-analize i smernice pokazuju da ipak ima smisla smanjiti preteran unos zasićenih masti, posebno kod ljudi sa većim rizikom, ali samo ako se zamena radi kvalitetnim nezasićenim mastima, a ne šećerom i belim brašnom.

PREDIMED i mediteranski obrazac ishrane pokazuju da maslinovo ulje, orašasti plodovi, riba, povrće, mahunarke i celovite namirnice imaju mnogo jači dokazni okvir od bilo kakve jednostavne priče “mast protiv ulja”.

Zato je najtačniji zaključak:

najgore nisu male količine svinjske masti u domaćem obroku, nego ultraprerađena hrana, trans masti, stalno prženje, višak kalorija i život bez kretanja.

Kako da biraš mast bez komplikovanja

Za svakodnevnu upotrebu biraj maslinovo ulje.

Za povremena tradicionalna jela možeš koristiti malo svinjske masti.

Za duboko prženje ne koristi isto ulje više puta.

Ako imaš povišen LDL, visok pritisak, dijabetes ili istoriju srčanih bolesti u porodici, ne oslanjaj se na internet rasprave. Tada treba gledati krvne analize, lekarski savet i kompletan način ishrane.

Ako treniraš, želiš bolji izgled tela i bolju energiju, ne rešavaš sve izborom jedne masti. Tada prvo sređuješ kalorije, proteine, obroke, trening i kretanje.

Mast je važna, ali nije jača od celog sistema.

Ishrana koja ZAISTA radi: proteini, masti, ugljeni hidrati i vlakna

Najzdravije namirnice na svetu

Kako smanjiti skok šećera u krvi posle jela – 5 trikova koji rade

Insulinska rezistencija – uzroci, simptomi i kontrola

Ponovna analiza Minnesota Coronary Experiment pokazuje da zamena zasićenih masti kukuruznim uljem jeste smanjila holesterol, ali nije donela očekivano smanjenje smrtnosti.

Sydney Diet Heart Study je važan jer pokazuje da povećanje linolne kiseline iz određenih biljnih ulja nije automatski značilo bolji kardiovaskularni ishod.

Cochrane pregled iz 2020. godine pokazuje da smanjenje zasićenih masti može smanjiti kardiovaskularne događaje, ali efekat zavisi od toga čime se te masti zamenjuju.

PREDIMED studija daje jak dokaz za mediteransku ishranu sa ekstra devičanskim maslinovim uljem ili orašastim plodovima kod osoba sa visokim rizikom.

Tabela – najveći mitovi o mastima i šta nauka danas stvarno kaže

Najčešća pitanja o svinjskoj masti i biljnim uljima

Da li je svinjska mast zdravija od suncokretovog ulja?

Zavisi od upotrebe. Svinjska mast je stabilnija za visoku temperaturu, ali ima više zasićenih masti. Suncokretovo ulje ima više nezasićenih masti, ali nije idealno za često prženje i ponovljeno zagrevanje.

Da li je svinjska mast dobra za srce?

Ne može se reći da je svinjska mast posebno dobra za srce. Može imati mesto u ishrani u malim količinama, ali kod osoba sa povišenim LDL holesterolom ili srčanim rizikom treba biti oprezan.

Da li su biljna ulja štetna?

Nisu sva biljna ulja štetna. Maslinovo ulje ima jak dokazni okvir u mediteranskoj ishrani. Problem je najčešće u velikim količinama rafinisanih ulja, dubokom prženju, ponovljenom zagrevanju i industrijskoj hrani.

Koje ulje je najbolje za svakodnevnu upotrebu?

Za većinu ljudi najbolji osnovni izbor je ekstra devičansko maslinovo ulje. Može se koristiti za salate, povrće i blažu termičku obradu.

Da li treba potpuno izbaciti suncokretovo ulje?

Ne mora. Ali ne treba ga koristiti za svakodnevno duboko prženje i višestruko zagrevanje. Mnogo je važnije smanjiti prženu i ultraprerađenu hranu.

Da li je puter bolji od margarina?

Puter je prirodna mast, ali ima dosta zasićenih masti. Stari margarini sa trans mastima bili su problematični. Današnji proizvodi se razlikuju, ali generalno treba izbegavati industrijske trans masti i preterivanje sa bilo kojom masnoćom.

Koja mast je najbolja za prženje?

Za povremeno prženje stabilnije masti imaju prednost, ali najbolje rešenje je smanjiti učestalost prženja. Pečenje, kuvanje, dinstanje i priprema u rerni uglavnom su bolji izbor za svakodnevnu ishranu.

Možda vas zanima i ovo

Da li je zdravo jesti 3–4 jaja svaki dan?

Najbolji izvori proteina – za mišiće i mršavljenje

Šta se dešava kada jedeš “zdravo” ali previše kalorija